Последњих година је постало модерно бити „без длаке на језику“. Чак и особе које ту особину саме себи приписују, воле рећи, некако поносно- „Ја сам ти без длаке на језику“. Неки ту особину веома цене. Цене је у смислу да ће особа која је тих манира увек рећи шта мисли, саопштавати истину, понашати се „ни по бабу, ни по стричевима“... И ту нема нечег лошег, истина. Међутим, тај израз је у неком моменту превазишао првобитно значење у народу. Данас (а често то чујемо и видимо) та карактеристике означавају то да ће особа рећи не мишљење, већ ће се самопозвати да увреди, искористи неприкладне речи за одређену ситуацију, биће често и груба, давати савете за све животне ситуације (небитно познаје ли тему) а да притом није питана за савет (а можда није ни блиска са особом којој савет даје). Користиће се често духовитошћу која укључује псовке, ствари које се не говоре због манира (ако ништа друго), понекад са великом дозом надмености, безобразлука, пренаглашености у сваком смислу- јер, ипак- „ја сам тај који је без длаке на језику“.
А шта заправо значи овај израз? Код Милана Шипке наћи ћемо објашњења како је највероватније овај израз настао. Према једном објашњењу, у неким нашим крајевима веровало се да оном који лаже израсту длаке на језику (према томе и оно кад мајка детету каже- „исплази језик да видим лажеш ли“)- отуда значење да онај који нема разлога да лаже и не лаже, говори отворено, ошто, без устручавања. Друго објашњење је да је израз преузет из немачког језика, али са једном изменом. Код Немаца се каже „има длаку на језику“, највероватније у вези са значењем слободе (према етимолошком речнику). Наиме, длакавост је „исконска ознака слободног човека“. Међутим, то што ми немамо, а Немци имају длаку на језику, Шипка је оставио отвореним и неразјашњеним питањем...
А шта пише у различитим речницима?
Пише да „немати длаке на језику“ означава говорити отворено, без устручавања, смело... Међутим, имамо дата и ова значења- бити дрзак, говорити без икаквих обзира, судити оштро...
Зато је могуће да су ова друга значења последњих година превагнула. Тако да је исказати своје мишљење, тражити своја права, отворено бранити свој став, борити се „за своју ствар“ почело полако да се изједначава са бахатим и некултурним понашањем, понашањем без икаквих обзира на саговорника, ситуацију, околину, а у крајњем случају, без обзира на саму представу себе у свету... Па тако добијамо и ове изразе у разговорном језику- „све сам му сасуо у брк“, „скресао сам му све што мислим“, али и многе изразе које укључују и мало вулгарности, о чему сада нећемо говорити...
-„Увек тражите своја права ако мислите да сте оштећени и увек кажите своје мишљење, али“- кажем ја ученицима, а они доврше-„Али на културан наачин, знамооо...“
Међутим, данас је време турбулентно, што би рекла турбо-фолк певачица. Стога је можда и тешко одредити јасну границу кад да немамо длаке на језику, а кад да будемо безобзирни. Те две ствари се преклапају, понекад свесно, понекад несвесно.
Мада, сви присуствујемо некад неким ситуацијама и проматрању особе без длаке на језику, па се тако некад и запитамо- нема длаке на језику, а да ли има даску у глави?
А о даскама и главама неки други пут...
