Da je Kina najstarija civilizacija znamo iz istorije. Da je uspavani lav, rekao nam je Napoleon. Da je sila budućnosti, poučio nas je još Staljin tvrdeći kako je u prošlosti sila bila Engleska, da su u sadašnjosti (Staljinovoj) to Amerika i SSSR, a da Francuzi to nikad nisu bili, niti će ikada biti.
Danas smo svedoci naglog uspravljanja džina sa istoka, koji, kao Guliver, svojom pukom pojavom na tržnici globalnog sela, pravi haos među Liliputancima. Zbog toga, ma koliko bilo komično, ima nečeg pragmatičnog i romantičnog u nastojanju našeg predsednika Aleksandra Vučića da svoju posetu Kini i Si Đinpingu najavi na mandarinskom. I nimalo se ne čudim toj odluci, znajući da je prvi čovek Srbije mitsko biće sastavljeno od štrebera i egzibicioniste. Više bih se, recimo, začudio da Ivica Dačić, kao šef diplomatije, prozbori dve tri pametne na engleskom, bez gledanja u papir na kome je besjeda sočinjena ćirilično i po Vuku.
Bilo kako bilo, Kinezi se šire kapilarno i njihov nežni zagrljaj postepeno prerasta u stisak iz koga se teško izvlači. Evo i nekoliko primera.
Mesut Ozil, fudbaler Arsenala kritikovao je kineske vlasti zbog njihovog ponašanja prema ujgurskim muslimanima. Naime, taj Nemac turskog porekla, skrenuo je pažnju svetskoj javnosti da Ujguri, žitelji kineske provincije Sinkjang, trpe teror. Vlast ih, prema optužbi popularnog fudbalera, maltretira, oduzima im hranu, zatvara im bogomolje i podvrgava političkoj indoktrinaciji. Broj ugnjetavanih raste do miliona.
Kinezi su na Ozilovu kritiku reagovali veoma surovo i munjevito. Prvo su ga pozvali da poseti provinciju Sinkjang i da se lično uveri da je naseo na zapadnu propagandu i lažne vesti, da bi, ne čekajući hoće li se igrač Arsenala uputiti u Zmajevo gnezdno ili ne, krenuli u kampanju protiv Mesutovog lika i dela. Brže bolje su otkazali prenos fudbalske utakmice Arsenal-Mančester Siti, zatim su izbacili fudbalera iz video igrice Pro Evolution, kao i internet pretraživača Baidu.
Još u Starom Rimu je postojao sličan fenomen i odnosi se na brisanje sećanja. Ako ste bili ugledni građanin i pritom se zbog nepažnje, lakomislenosti, kaprica ili sličnih ljudskih pobuda zamerite vlastima, onda vam sledi čistka. Ali ne ona klasična, fizička, već kompletna čistka, nalik onoj koju uradi kirbi usisivač vašem tepihu ili komadu nameštaja. Ažurna administracija se potrudi da vi ne budete samo telesno uništeni, već da o vama ne postoji čak ni trag u sećanju. Da li će Kinezi uspeti da zatru Mesutov trag, malo je verovatno, ali da će njihovi klizeći startovi van terena naškoditi fudbaleru, nema sumnje. Arsenal, koji je uvek važio za internacionalni klub, već se ogradio od svog igrača. Jer zašto bi rizikovali da jedan fudbaler koji je već prevalio tridesetu godinu i smeši mu se penzija ugrozi prodaju dresova kluba i tv prava u najmnogoljudnijoj državi sveta.
Nešto slično se desilo i autorima South Parka koji su ismejali holivudske producente što preterano udovoljavaju kineskim vlastima kako bi se izbegla cenzura.
„Morate da snizite ideale slobode, ako želite da se nakačite na toplu kinesku sisu“, savetuje holivudski menadžer klince iz Kolorada u epizodi „Band in China“.
Uskoro je u Kini usledilo brisanje svega onoga što su napravili autori South Parka, računajući i komentare na društvenim mrežama u kojima se pominje ime serije.
Kinezi su izbrisali i lik Vini Pua, jer su sautovci i ini pravili šale na račun kineskog predsednika Si Đinpinga poredeći ga sa tim crtanim likom.
Da se sa Kinezima nije šaliti, na svojoj koži je osetio i jedan od trenutno najboljih košarkaških klubova u NBA ligi, Hjuston Rokets, a čiji je generalni menadžer Deril Mori na Tviteru podržao demonstrante u Hongkongu. To je bilo sasvim dovoljno da kineske TV mreže najave bojkot prenosa utakmica Roketsa, a spoznori iz Kine povuku sredstva iz tog teksaškog tima. To je primoralo ekipu iz Hjustona da se brže bolje izvini kako bi i dalje ostala na „toploj kineskoj sisi“.
Ekipa iz Sauth Parka je izabrala drugu stranu. Izvinili su se, ali ironično. Pozvali su kineske cenzore u svoje domove i svoja srca, poželeli su da jesenja žetva šećerne trske u Kini bude blagorodna i uzviknuli su parolu u kome se slavi Komunistička partija Kine. Sautovci su, kako bi Sartr rekao, prosto osuđeni na slobodu. Mnogo je lakše Džejms Hardenu i ostalim košarkašima iz Hjustona. Ima ih šta, pa se može raditi i u rudniku.
Jačanje Kine je na neki način dovelo i do jačanja nacionalizma na Zapadu. I pojave autoritarnih lidera kao što su Tramp i Boris Džonson. Oni dobijaju bitke u svojim državama, jer se predstavljaju kao zaštitari domaće ekonomije i radnih mesta. Ne bih da zvučim kao teoretičar zavere, ali mislim da im Srbi i Albanci služe kao miševi u eksperimentu iz koga pokušavaju da izvuku neke zaključke. Mi simuliramo Kineze, a Šiponci Zapadnjake. Hipoteza je da li se može opstati kad većoj sili lupite carinu na uvezenu robu u iznosu od 100 procenata. A šta u svemu tome radi naš predsednik Vučić? Pa glumi Vini Pua.
Kako Amerima i Englezima ne bismo služili za pokuse, a da opet ne dozvolimo da nas Kinezi čas nežno grle, čas brišu kao gumicom, možda bi najbolje bilo da što pre uđemo u Evropsku Uniju. I predložimo Makronu i Angeli Merkel, kao upravo Svrstani, da se onako đuture ujedinimo sa Rusijom i Turskom. Zvuči logično, zar ne?
Pored brojnih pitanja koje bismo morali da rešavamo u hodu, jedno je i pitanje imena te novonastale unije. Dok se predlog ne iskristališe možemo uzeti neki radni naslov.
Recimo Veliki Šengen.
