Kada se nenepčani suglasnik nađe ispred glasa J onda on prelazi u prednjonepčani suglasnik i takva promena se naziva jotovanje. Jotovanje u srpskom jeziku postoji negde od sredine XIX veka, i otprilike moraš biti težak idiot da bi promašio pri njegovom korišćenju.
Iako jotovanje nema direktne veze sa naslovom, meni jotovanje i botovanje imaju određene sličnosti, i u nekom uvrnutom smislu, botovanje se takođe može smatrati “glasovnom promenom”. “Glasovnom” u smislu da ima veze sa – glasanjem, a “promenom” u smislu da se njime najčešće bave ljudi koji su prošli kroz određene promene. Odnosno promenili stranke.
Botovanje verovatno postoji dugo koliko i jotovanje, ali ovaj fenomen je kod nas dobio na značaju tek sa uvođenjem demokratije u naše društvo početkom XXI veka, a pogotovo od trenutka kada se demokratija u Srbiji svela na aktivnosti na društvenim mrežama, naročito twitteru.
Naziv ovog “zanimanja” potiče od reči “bot”, što je skraćenica od engleske reči robot. U softverskom smislu bot predstavlja program koji poseduje određene elemente veštačke inteligencije, a u smislu botovanja o kome govorimo, bot je biće koje poseduje određene elemente inteligencije. Najčešće veoma niske oblike inteligencije. Mada postoje i roboti koji su lepi i pametni.
Šta je botovanje?
Botovanje služi za kreiranje lažne slike javnog mnenja, s ciljem da ta iskrivljena slika postane stvarno javno mnenje.
Dakle, u suštini botovanja je manipulacija. U ovo vreme informacionih tehnologija botovima se najčešće smatraju anonimni “udarači” pluseva i minuseva i komentatori na društvenim mrežama i portalima, ali u širem smislu, botovima se mogu smatrati i stranački aktivisti koji za dnevnicu ili sendvič obilaze stranačke skupove, kao i navijačke grupe preko kojih se vrlo lako šalju različite poruke u javnost.
Moj lični utisak je da posao bota najbolje obavljaju osobe koje su sklone menjanju političkih opcija, odnosno lidera. Tako da, ako bih birao bota koji će da zastupa neke moje stavove, tražio bih onog koji se uklapa u sledeći profil:
Bio komunista do ’90-ih.
Početkom ’90-ih počeo da slavi slavu i uredno glasao Miloševića.
Od 2000. bez blama na slavama govorio da je Koštunica jedini dosledan i dostojanstven političar, koga je glasao od kad postoji DSS.
Od 2004. držao Tadićevu sliku na televizoru i govorio da Evropa nema alternativu.
Od 2012. najviše na svetu mrzi “žute lopove” i glasa za Vučića
Dakle, čovek koji u roku od samo nekoliko godina može da se pronađe u bar dve stavke sa navedenog spiska (a ima ih i koji mogu da štikliraju sve), nema problem da ubeđuje bilo koga u bilo šta.
Botovi na društvenim mrežama
Što se tiče zastupljenosti na društvenim mrežama kod nas, najzastupljeniji su botovi koji botuju za vladajuću garnituru. Tipičan dan jednog bota na twitteru podrazumeva deljenje vesti sa medija bliskih režimu, uz prigodne komentare. Ovi komentari se objavljuju po zadatoj matrici, uz određene varijacije na temu.
Njih je ponekad veoma teško razlikovati od stranačkih simpatizera, ali jedna od stvari po kojoj nejčešće možete prepoznati pravog bota je to da je anoniman. Koristi nadimak umesto pravog imena i nema svoju sliku na profilu, već sliku nekoga ili nečega. Dakle, vodeći botovi se verovatno međusobno poznaju, ali mi ne znamo najčešće ništa o njima ili njihovim porodicama.
Takozvani alfabotovi se ne trude da sakriju svoj identitet, imaju svoje slike na profilima na twitteru i možete ih prepoznati po tome što im se nadimci završavaju sa dve iste cifre – na primer krlo22, ivko77, i slično.
Anonimno botovanje je zgodno jer dozvoljava da za određene privilegije ili novčanu nadoknadu možete da širite stavove koje možda lično i ne podržavate, i da prelazite granice pristojnosti u blaćenju i klevetanju političkih protivnika i članova njihovih porodica. I to sve sakriveni iza naloga koji se na primer zove MiniMikiMaus.
Kad prođe jedna era botovanja, i kad ponovo promenite stran(k)u, možete otvoriti novi profil i nastaviti da radite za novog gazdu.
Klonirani botovi na twitteru
Ovih dana na twitteru se nekima od vodećih botova koji botuju u ime vladajućeg establišmenta ta anonimnost počela obijati o glavu. Naime, pojavio se određen broj kloniranih naloga koji “izgledaju” identično kao neki od anonimnih botovskih naloga, i unose veliku nervozu i pometnju u botovske redove. Ovi nalozi imaju nadimke slične originalnim (na primer klonirani MiniMikiMaus bi bio Min1MikiMaus ili nešto slično), identične profilne fotografije i sličan stil pisanja.
Već sam pomenuo skromne intelektualne sposobnosti prosečnog bota. Programirani da “fejvuju” i “ritvituju” objave “uticajnih” tviteraša koje moraju da prate, neretko su ovih dana delili objave koje su toliko vešto napisane da na prvi pogled deluju kao “prave”. Budući da su te objave potpuno suprotne misiji koju obavljaju, nesrećni botovi su nakon što bi videli šta su uradili pokušavali da uklone tragove i dokaze svoje gluposti, ali na njihovu žalost većina toga je ostala zabeležena. Da li im je odbijano od plate i da li su snosili neke posledice, ne znam, ali da sam na mestu njihovog gazde dao bih im otkaz.
Vrhunac apsurda je negodovanje od strane “originalnih” naloga, i to anonimnih, i optuživanje “klonova” da su nekome ukrali identitet. Da opet ilustrujem, MiniMikiMaus optužuje Min1MikiMaus da mu je ukrao identitet.
Klonirani nalozi su vrlo često na udaru i “običnih” tviteraša koji nisu u stanju da razlikuju sarkazam i ironiju, tako da je glupost univerzalna i dostupna svima. I verovatno besplatna, čim je toliko rasprostranjena.
